Kako se kalio ćumur

Ćumurana na Boranji
Platforma koja vodi do gornjeg otvora kroz koji se ćumurana puni drvetom koji će se za nekoliko dana pretovriti u ćumur

Jedina stvar koju volim da vidim u planinskim krajevima, pored sušte prirode, jesu ćumurane. Ne znam zašto je to tako. Nikada nisam ložio ćumuranu, niti sam učestvovao u pravljenju ćumura na bilo koji način. Čak i roštilj ložim na drva. Ima nešto u tim ćumuranama što me smiruje, a to naravno nije ćumur.

Ćumur je drveni ugalj visoke kalorijske vrednosti. U njemu je i do 90% ugljenika i zato daje toplotu uz veoma malo dima i plamena. Reč je turskog porekla, ali sumnjam da smo ćumur nasledili od Turaka s obzirom da se širom sveta pravi više od trideset hiljada godina. Pećinski crteži su crtani njime.

Najbolji ćumur se pravi od bukovog drveta ili nekog drveta sličnog kvaliteta. Sezona pravljenja ćumura u ćumuranama traje od ranog proleća do kasne jeseni. Međutim, za dobar ugalj potrebna je ćumurana.

Najčešće ćumurane su kupastog ili okruglog oblika. Zidaju se od cigala i oziđuju blatom ztao što u njima ne sme biti vazduha više nego što treba inače će drvo izgoreti u celosti. Prvo se ozida odžak pa se nakon toga u ćumuranu pakuju drva.

Svaka ćumurana ima bar dva otvora, od čega je obavezno jedan na vrhu, dok se donji otvori zapuše nakon što se ćumurana zapali. Prvo se na dno stavljaju sitniji komadi drveta, a tek onda krupniji. Kada se vatra potpali sa vrha starim ugljem i nakon što se zapuše donji otvori, poklopac na gornjem otvoru ili „odžaku“ se malo otvara kako bi lagano ulazio vazduh, ali ne previše kako bi vatra tinjala. Sve dok ima vatre ćumurana se dopunjuje drvetom, potom se i gornji poklopac zatvara i ostavlja se barem dva dana, a najčešće je to deset. U potpuno suvom okruženju drva lagano sagorevaju i pretvaraju se u ugalj tj. ćumur.

Kada je ćumur gotov, otvara se gornji poklopac i sipa se voda kako bi ugalj dobio na čvrstini, jer ne sme biti krt. Potom se otvaraju donji otvori i ćumur se vadi kao kreč, koji se nakon toga prosejava da bi se očistio od pepela.

Ćumurana se nekoliko dana hladi i spremna je za ponovno punjenje. U prosečnu ćumuranu staje između 10 i 12 metara drva, a od kubika drva dobije se 120 kilograma ćumura.

Ove fotografije ćumurana su sa planina Čemerno, Miroč i Boranje, te s obzirom da nisam vičan fotografisanju to vam je što vam je.

Aktivna ćumurana, Boranja

Aktivna ćumurana, Boranja

Drva u ćumurani

Svetlo koje prodire groz „odžak“ ćumurane i obasjava drva koja još nisu spremna za potpalu, Miroč

Konji natovareni drvima

Konji natovareni drvima na Boranji. Spretno prelaze planinske puteve i dovoze „gorivo“ za ćumuranu

Ćumurana sa gornjom postavkom

Ćumurana sa gornjom postavkom drveta i sagorelog drveta koje još nije ugalj (Čemerno)

Bandere i ćumurane na Miroču

Bandere i ćumurane na Miroču

Otvor ćumurane, iz unutrašnjosti ćumurane

Otvor ćumurane, iz ćumurane

Poklopac ćumurane

Kada se ćumurana podloži ovakav poklopac se malo otvori kako bi ulazilo malo, ali dovoljno vazduha

Kada se stavi novo drvo, nedovoljno izgorelo iz prošle ture se stavlja na vrh

Kada se stavi novo drvo, nedovoljno izgorelo iz prošle potpale se stavlja na vrh

Merdevine

Merdevine preko kojih se penje na ćumuranu i pogled sa Čemerna

Pogled na proizvodnju ćumura

Pogled na proizvodnju ćumura

nami

Mnogi proizvođači ćumura su registrovani i proizvodnja uglja im je osnovna delatnost. Miroč, iznad Dunava

Ćumurana na čekanju

Ćumurana koja se „hladi“ i sprema da primi novo drvo, Miroč

Limena ćumurana

Limena ćumurana na Miroču. Ovakve ćumurane daju ugalj lošijeg kvaliteta

Ćumurane u nizu

Ćumurane u nizu

Ćumurana na Boranji

Platforma koja vodi do gornjeg otvora kroz koji se ćumurana puni drvetom koji će se za nekoliko dana pretovriti u ćumur

Kako nestaju ljudi, nestaju i ćumurane

Kako nestaju ljudi, nestaju i ćumurane (Miroč iznad Ravne reke)

Uroš Nedeljković

Uroš Nedeljković

Advokat i putnik. Kada ne putuje zastupa, kada ne zastupa putuje. Shvatate koncept.

Pročitaj još
Sa skromnih prosečnih 15.000 posetilaca godišnje, pećine u Srbiji i dalje predstavljaju neiskorišćenu šansu za…