Kampovanje za početnike
Kampovanje za početnike

Kampovanje je najbolji način da doživite prirodu, ali i društvo. Neki kampuju na moru, drugi na planini, ali nevezano za odredište pročitajte vodič za kampovanje za apsolutne početnike.

Nasuprot uvreženom mišljenju, kampovanje nije sirotinjski izlet. Kamperi nisu nikakvi moderni nomadi koji nemaju novca da „uplate aranžman“ i da budu u all-inclusive hotelima. Dolaze iz raznih društvenih slojeva, raznih su zanimanja i sve ih spaja jedno – ljubav prema prirodi. Naše društvo godinama organizuje noćna planinarenja, a uslov svih uslova je – kampovanje na planini.

Divlja stoka i konji i krave

Kampovanje je ušlo u „modu“ početkom dvadesetih godina dvadesetog veka, a tome su doprineli i tada moderni materijali: aluminijum, plastika, impregnirano platno, kasnije i kompozitni materijali. Kroz istoriju kamping opreme može se posmatrati napredak civilizacije u 20. veku, ali i 21. veku. Oprema više nije gabaritna već je lagana je i upotrebljiva i van kampa.

Kampovanje je svojevrstan osećaj slobode, što mnogi koji ga nikada nisu iskusili, ili su ga iskusili na pogrešan način – ne razumeju.

Kampera ima raznih. Od neiskusnih, preko rekreativaca, pa do onih koji ne mogu da zamisle slobodno vreme bez kampovanja. Neki kampuju samo leti, na moru, a to rade u uređenim kampovima ili na plažama, da ne kažemo „divlje“. Kampovanje na planini je nešto drugačije, ali sve se svodi na isto – nalaženje mesta za kamp.

Gde postaviti kamp?

Ako ste odlučili da kampujete u uređenom kampu, sve vam je jasno. Međutim, ako kampujete tamo gde vam se ćefne, iz našeg iskustva bitno je sledeće:

Kamp ispod Babinog zuba

Kamp ispod Babinog zuba

Voda

Kamp treba oformiti (ako vas je više) ili šator postaviti negde gde ima izvor pijaće vode. Ako nema izvora, gledajte da bude česma u blizini. Razlog je više nego jednostavan – voda nam treba da kuvamo i da se peremo. Neki vole i da operu zube, dok mnogi često peru noge i zaplahnjuju se ispod miške i gde sve ne. Dakle, nije loša navika ta higijena i treba je upražnjavati čak i u prirodi.

Što se tiče kuvanja, voda je uvek potrebna i to je jasno. Ne zaboravite i bezbednost – ako ste nesmotreni, te ne pazite na vatru, morate imati vodu da gasite eventualni požar. O vatri ćemo kasnije, a preporuka je da kamp bude do 100m od izvorišta vode.

Kampovanje u Arbinju

Kampovanje pored Dojkinačke reke, Noćno planinarenje na Tri čuke (Stara planina)

Ako kampujete pored velike vode, što će reći reke, jezera, potoka ili mora, problem sa vodom nećete imati u smislu gašenja požara ili kupanja. Za izvor ili reku se raspitajte da li je iz nje voda za piće ili kuvanje.

Vatra

Bez vatre skoro da i nema kampovanja. Osim ako niste poneli plinsku bocu sa gorionikom ili primus, vatra će vam trebati i da se ogrejete, pogotovu na planini kada ume da zaladi noću.

Vatra nikada ne sme ostati bez nadzora. Drugim rečima, uvek neko mora da je loži i da pazi na nju da se ne proširi.

Ognjište prvo ogradite većim kamenjem i u sred tog kruga založite vatru. Gledajte da vatra bude zaklonjena od udara vetra ili kiše. Ako je moguće, iskopajte manju rupu u zemlji i u njoj naložite vatru, a rupu takođe dobro ogradite kamenjem.

Ovako su se okupljali i naši stari

Ovako su se okupljali i naši stari

Kamenje je praktično i zbog toga što se na njega može postaviti žica za roštilj ili posuda u kojoj će uvek biti topla voda.

Pre nego što legnete da spavate ili napustite kamp, vatru obavezno ugasite. Dobro je polijte vodom i preko žara sipajte pesak ili zemlju.

Šator

Šator je, naravno, osnovni rekvizit i conditio sine qua non svakog kampovanja. Ako ste gledali fotografije vaših očeva i dedova ili su vas kao male vodili po kampovima, a pamtite šatorčine od po dve vreće sa aluminijumskim šipkama, vreme je da zaboravite na sve to. Moderni šatori (npr. tipa „iglo”) su lagani (3-5kg), brzo se sklapaju (3-10 minuta), pristupačni su (od 20 evra pa naviše, zavisno od marke i kvaliteta) i dostupni (od tržnih centara do prodavnica pecaroške opreme). Naravno, postoje mnoge vrste šatora, za razne sezone i vremenske uslove, ali ovde se osvrćemo na rekreativno kampovanje u najlepšem delu godine maj-septembar.

Ljubav u doba kampovanja - Noćno planinarenje na Radan planini

Ljubav u doba kampovanja – Noćno planinarenje na Radan planini

Za kraći boravak u prirodi može poslužiti i šator „kinez” koji košta do 25 evra. Obično je jednoslojan i nije preporučljiv ako krene kiša. Doduše, uglavnom neće propustiti, ali ono što unutrašnjost šatora drži suvom, a to znači vas i vaše stvari, je nategnuto impregnirano platno ili sličan materijal kome je dovoljna mala rupica ili dodir da počne da „podliva”. Ako idete na muzički festival da kampujete, ovaj šator je odlično rešenje jer ako se uništi, ispovraća, zapali ili mu se desi nešto što nije za ovaj tekst i sajt – nije neka šteta: bacite ga u kontejner i kupite novi spram potrebe.

Međutim, ako želite da budete sigurni i bezbedni, kupite dvoslojni šator nekog renomiranijeg proizvođača koji mogu izdržati i kišu i omanji sneg, ali i koju sekiru ako padne s neba. Njihova cena varira, ali se za pedesetak evra može naći solidan za dve osobe. Ni polovni, ali dobro očuvani šatori, nisu loš izbor.

Kod šatora je bitno da budu prostrani i da u njega stane onoliki broj osoba koliki je u specifikaciji. Šator za 3 osobe je širok npr. 180 cm (bračni krevet je 140-160 cm širine) i bez problema u njega mogu stati 3 osobe i natprosečne građe. Visina šatora nije stvar kojom se možete oduševiti (125 cm do 150 cm), ali sasvim solidno ima mesta za presvlačenje i vazduh.

Kamp pored reke Jerme

Kamp pored reke Jerme, a u pozadini je Vlaška planina, Noćno planinarenje

Dvoslojni šatori se sastoje iz osnovne komore ili sobe preko koje se navlači gornji deo, tj. zaštitna cerada. Uglavnom je gumirana i često od nezapaljivog materijala, koji može da se npr. istopi, ali nikako zapali. Ne propušta vodu i ostale padavine. Pošto se gornji sloj stavlja preko šatorske konstrukcije, dodatno se zateže i ovakvi šatori često imaju i malo „predsoblje” gde se mogu staviti stvari, hrana ili npr. bicikl.

Moderni šatori se lako i brzo sklapaju i rasklapaju, a moguće je to uraditi i u po noći. Ipak je preporuka, ako ste neiskusni, da šator prvo rasprostrete u sopstvenom dvorištu ili obližnjoj livadi, radi boljeg učinka kada se dođe do svršenog čina – kampovanja.

U zavisnosti koliko vas kampuje, gledajte da šator postavite što dalje od vatre – da se ne bi slučajno zapalio, ali i što dalje od buke – da biste mogli da spavate. Bitno je istaći da u šatoru nakon izlaska sunca nema mnogo spavanja. Kada sunce obasja šator on postane svetao i u njemu postane izuzetno toplo – kao u staklenoj bašti. Ako je moguće, šator postavite u hladu ili bar da vam istok bude pokriven nekom preprekom. Tako ćete dobiti dodatno vreme za san, osim ako niste ranoranilac, onda vam je svejedno.

Šator obavezno zategnite konopcima, ali pre toga ga obezbedite kočićima. Ovo je bitno ako pada kiša i ako duva vetar ili ako se kumulativno pojave obe pojave, što će reći oluja.

Pre postavljanja šatora morate naći relativno ravno mesto na koje ćete ga staviti. Mesto ne sme imati nikakve veće neravnine, a to znači sklonite kamenje koje može biti ispod, korenje od drveća i sve što teren čini neravnim. U suprotnom ćete oštetiti šator, ali i sopstvena leđa ako vas celu noć nešto bode.

U slučaju da očekujte nestabilno vreme, ašovom ili nečim sličnim, oko šatora iskopajte kanale koji će primiti vodu i oterati je dalje od šatora. Često se dešava da šator podlije ako ovo ne uradite, a spavanje u vodi ne preporučujemo ni žabama.

Ulazak i izlazak iz šatora mora biti relativno brz. Naime, ako ostavite vrata od šatora otvorena velika je verovatnoća da će u nju ući insekti ili gmizavci. Dakle, nikada ne ostavljajte šator otvorenim.

Kada pakujete šator pri povratku, prvo ga dobro istresite i savijajte ga na suvom i čistom mestu. Ako nemate prilike za to, onda obavezno pri povratku u kuću to uradite. Osim u slučaju nužde, šator se nikada ne pakuje mokar. Ako se to i desi, jer kiše umeju biti česte, pri dolasku na suvo mesto šator dobro osušite. Naravno, nikada blizu vatre, mislimo da smo bili dovoljno jasni. Prilikom jutarnjeg pakovanja šator ume biti vlažan od rose, tako da važi isto kao da je mokar.

Kampovanje, pored šatora, podrazumeva i kamp opremu. Srećom, ova aktivnost u prirodi sama po sebi podrazumeva improvizaciju, a zahvaljujući Kinezima, vaše zadovoljstvo traje duže i jeftinije je.

Međutim, džaba vam kuća bez nameštaja i okućnice. Kamp oprema zavisi od afiniteta kampera, ali bez nekih stvari se jednostavno ne može, a to su: vreća za spavanje, podloga za vreću, baterijska lampa, primus i nož/sekira/ašov.

O ovakvim stvarima često odlučuje vreme koje ćete provesti na kampovanju i prevozno sredstvo kojim ćete stići do kampa. Ako idete kolima, mogućnosti su praktično ograničene gabaritom automobila, dok ako ostajete kratko nema smisla nositi preterano gabaritnu opremu.

Vreća za spavanje

Prosečan kamper je čovek kao i svaki drugi – voli da spava kad mu dođe. Iako je u praksi moguće spavati kako god, vreća za spavanje je zapravo veoma praktična stvar. Zavisno od vremenskih uslova kada se kampuje postoje vreće za zimske periode, letnje i za međuperiode. Od kvaliteta izrade, proizvođača i sezone kojoj je namenjena zavise i njihove cene. Letnje su, prirodno, najjeftinije.

Današnje vreće su uglavnom u obliku mumije, ali nije pravilo. To znači da su gore široke, a dole uske i da imaju kapuljaču za glavu. Lagane su (od 500 gr, do kilogram), a moderne su veoma kompaktne. Neke vreće su teške svega 600 grama, a spakuju se u futrolu veličine polovine plastične flaše od 1,5l i u njoj se udobno može spavati i na temperaturi od svega +5c stepeni.

Kamperski odmor

Kamperski odmor

Međutim, treba znati kako spavati u vreći, jer mnogi koji su neiskusni u kampovanju u vreće ležu obučeni i smrznu se. U vreću se leže ili go (doduše u gaćama i majici) ili u veoma tankoj pidžami. Razlog je jednostavan: vreća je projektovana tako da drži telesnu toplotu, a najbolji način za to je da telo direktno dodiruje vreću. Ako vam je hladno, ili stvari nabacajte preko vreće ili ih poređajte oko sebe u vreći.

Ako šator za 3 osobe ima otprilike 3,5 kg, sa ovakvom vrećom težina opreme doseže do otprilike 4,5 kg. Zbog svoje cene i dostupnosti, popularne su i vojne vreće za spavanje. Međutim, problem je što su teške i ako pešačite sa njom na leđima, pored ostale opreme, nećete daleko dogurati.

Podloga za vreću

Zemlja na kojoj se spava, iako šatori imaju svoje podove, uglavnom je hladnija od vazduha. Zato je potrebno staviti nešto ispod vreće, a to je podloga za vreću. Ona ima još jednu funkciju – da ublaži eventualne neravnine koje mogu biti ispod vas.

Podloge su razne, od onih na naduvavanje koje su tople zbog sloja vazduha koji se stvara između vas i zemlje, preko podloga od različitih sunđerastogumenih materijala do čiste improvizacije.

Improvizacija može biti podloga za plažu koja se kupuje u supermarketima (pokazala se kao odlična), do dušeka na naduvavanje za plažu. Zanimljivo je da ako je teren pod nagibom, a vaša podloga glatka, moguće je da ćete cele noći klizati po šatoru nizbrdo.

Podloga za vreću služi za mnoge svrhe

Podloga za vreću služi za mnoge svrhe

Jedna pravila kampovanja važe ako idete peške i nosite stvari, dok druga pravila važe ako idete automobilom jer ćete moći poneti više stvari. Otud možete kupiti veliki dušek na naduvavanje i spavati na njemu. Međutim, on nije lagan, a potrebno je nositi i pumpu koja jeste lagana, ali je glomazna. Ako se odlučite za ovakvu podlogu, prvo izmerite da ona može stati u šator, jer se često dešava da gledamo kako „malo fali“ da dušek stane ceo, te se šator ne može zatvoriti.

Baterijska lampa

Iako postoji pregršt „profesionalnih” i skupih baterijskih lampi, sa pojavom LED dioda i Kineza koji što izmišljaju što kopiraju brendirane originale, za 4-5 evra možete kupiti nekoliko baterijskih lampi koje odlično i dosta dugo svetle. Naš savet je da imate bar tri komada. Jednu za šator, drugu za u ruci i treću čeonu.

Naravno, baterijska lampa ište baterije pa ih nemojte zaboraviti pazariti.

Ah, da… ako imate čeonu lampu, prilikom obraćanja drugim ljudima pored vas obavezno je ugasite da im ne bi svetleli u oči.

Primus ili plinska boca

Primus ili rešo je obavezna stavka ako boravite duže u prirodi. To je zapravo plinski uređaj manjeg gabarita. Mali primusi su sa patronama čija je cena 5-10 evra, zavisno od toga gde kupujete (kineski rade i jeftini su, a patrone su oko evro). Ima i primusa srednje veličine, a sve ih karakteriše laka zamenjivost patrona. Veliki primusi već zahtevaju plinsku bocu, a na kraju krajeva ako imate kako, možete izneti šporet iz kuće i ostaviti porodicu da vas gleda u neverici.

Bitno je da sve što ima otvorenu vatru odmaknete koliko god možete daleko od šatora i stvari. Ako ložite vatru, dovoljan je i jedan ugarak da izleti na obližnji šator i da ostavi rupu na njemu kroz koju romantično možete gledati zvezde, ali i komarce koji će tu romantiku ubiti.

Naravno, primus ili plinsku bocu držite u zavetrini, bilo da je koristite, bilo da je ne koristite. Takođe, sklonite je od kiše i direktnog sunca.

Nož, sekira ili ašov

Ovo je sve napisano kao jedna stavka iz jednostavnog razloga – mora se. Praktična upotreba noža na kampovanju je nedrealna situacija za opisivanje, ali raspon upotrebe je od sečenja hleba do sečenja grana, bušenja rupa i pravljenja ni od čega nešto.

Sekira, ne služi da vam padne na šator kada je oblačno vreme, već da možete seći drva za potpalu, kolac za ražanj ako pečete prase (ima nas raznih), ali u praksi se najviše primenjuje da se tupim delom sekire zakucavaju kočići od šatora u zemlju. Ne zaboravite da Krivični zakonik važi i u prirodi, pa pokušajte da se vratite iz prirode u miru sa vašim kolegama kamperima.

Ašov, koji se često zaboravi, služi da se okopa oko šatora kanal u koji bi se slila eventualna voda od kiše – da ne podlije ispod šatora. Potrebniji je leti usled čestih pljuskova, nego u drugim sezonama, ali nije na odmet nositi mali, na sklapanje, svuda.

Predah

Predah pred noćno planinarenje na Čemerno

Naravno, osim noža koji je lični pribor, sekira i ašov, kao i šator deli se na više glava i nekad je za ceo kamp – koliki god bio, dovoljan po jedan.

Pribor za jelo i kuvanje

Ne zaboravite da morate iz nečega jesti. Dakle, izaberite šta vam je zgodno za nošenje. Ako ne želite da se trošite na skuplju opremu, obična šerpa se uvek može naći, kao i tanjir od plastike. Isto važi i za sve vrste čaša i šolja. Nož smo pomenuli, te uz njega ponesite i kašiku i viljušku.

Pribor za higijenu

Zube možete prati i pepelom, ali vam preporučujemo četkicu za zube i pastu. Sapun neka bude neki koji se što lakše ispira, dakle bez dodatih krema i sličnog marketinškog uvijanja.

Gel protiv bakterija nije loša stvar.

Obavezan je toalet papir i to više komada. Držite ga uvek u kesi kako se ne bi navlažio. Vlažne maramice koristite spram volje.

Kese za đubre

Boravak u prirodi je lep ako je priroda netaknuta ili je što manje taknuta. Dakle, iza vas đubre ne sme ostati!

U tu svrhu kupite velike kese za đubre i pokupite apsolutno sve otpatke koji ostaju iza vas. Skupljanju smeća pomaže ako se đubrište formira odmah pri uspostavljanju kampa, a kesa neka bude blizu, ali ne preblizu vatre.

Šatori u zoru

Rana zora, sišli sa noćnog planinarenja na Torničku Bobiju

Nikad se ne zna

Postoje stvari za koje se nikada ne zna kada će zatrebati. Savetujemo da se ponesete dodatno ćebe koje se, u slučaju hladnog vremena, može prebaciti preko vreće za spavanje ako nemate odgovarajuću. Takođe, višak upaljača ne može da smeta, kao ni hepo kocke ili drugi pribor za paljenje vatre ako kampujete negde gde drveće nije suvo ili je natopljeno kišama koje su padale pred vaš dolazak.

Naravno, uvek ponesite prvu pomoć – zlu ne trebalo, kao i flašu rakije po glavi u slučaju da je potrebno nešto dezinfikovati. Vatra je dovoljna da rastera eventualne komarce, ali ponesite i neko sredstvo koje će ih odbijati.

Kampovanje je improvizacija u okviru slobode, tako da se u skladu sa tim ponašajte i razmišljajte.

Ovo su osnovi kampovanja i kamperske opreme. Ono što morate imati sa sobom ako se odlučite da kampujete na planini, moru ili ravnici. Naravno, mnoge stvari se mogu pozajmiti od drugih, uzeti od kuće, improvizovati, uzeti „ćaletu iz garaže da ne primeti”, ali i kupiti i deliti troškove na ravne časti. U tome je čar kampovanja – razvija drugarstvo i poslovica „na muci se poznaju junaci” pokaže se kao tačna u ovom mikrosvetu od platna.

 

Tekst je spojen od dva teksta sa sajta Preko ramena i naknadno dopunjen, a autor je član Društva putnika Srbije

Uroš Nedeljković

Uroš Nedeljković

Advokat i putnik. Kada ne putuje zastupa, kada ne zastupa putuje. Shvatate koncept.

Pročitaj još
Sedemdesetak godina nakon prvog istorijskog NE! Staljinu smo drugi put rekli još jedno istorijsko NE!…