Kapadokija zimi
Kapadokija zimi

Da Kapadokija po zimi nije vreme kada se ova oblast posećuje saznali smo na lakši način. Naime, prvo je povratna avionska karta iz Istanbula koštala 12 evra, potom je smeštaj bio izuzetno pristupačan, a što je najlepše – posetilaca skoro da i nije bilo.

Novu 2016. godinu dočekali smo u Istanbulu, u kome je pao „hiljadugodišnji“ sneg. Iako je bilo zanimljivo gledati kako veje mećava pored mora, radovali smo se letu do Nevšehira nevezano za prognoze koje su ukazivale da će biti baš hladno.

Prognoze se nekada ispostave kao tačne, tako da smo sleteli na neprijatnih -17c (subjektivno -22c zbog vetra). Kapadokija se, inače, posećuje uglavnom po lepom vremenu otud su i sve one fotografije desetina balona kako lete iznad ovog, skoro pa, vanzemljskog predela.

Zimi je u Kapadokiji zanimljivo. Pomenuli smo da nema posetilaca, ali nema ni zmija – koje su karakteristične za sve kamenite predele. Nezgodno je što se zimi rano smrkava pa je švrćkanje vremenski ograničeno.

Sve što vas o Kapadokiji zanima možete videti u emisiji ispod teksta, ali evo nekoliko kratkih činjenica kako bi oplemenili ovaj poluputopis.

U Kapadokiji ljudi žive od vajkada. Žive nad zemljom u selima, ali kada napadnu dušmani ulaze u podzemne gradove koji su građeni tako da u njima ima i mesta za stoku i crkve, ali i magacini za žito, ventilacija, voda i slično. Tako je bilo do skoro.

Međutim, pod zemljom više niko ne živi. Iako su prvo počeli da tunele kopaju Frigijci, koji su se u vreme Rimskog carstva asimilovali međ‘ Grke te se od tada na prostoru Kapadokije pričao grčki jezik, poslednji Grci su napustili ove prostore 1923. godine u programu „humanog preseljenja“ između Turske i Grčke. Grci su ostavili jako versko nasleđe, te je mnogo pravoslavnih crkava uklesanih u stenama, potpuno oslikanih, koje u ostacima postoje i danas i imaju status muzeja.

Kažu da Kapadokija znači „zemlja dobrih konja“, istina videli smo neke, ali ih nismo jahali pa ne znamo koliko su dobri. S obzirom da smo nekoliko puta stopirali, iskustva su nam više nego dobra, jer su nas povezli dobri ljudi, a neki (koji su znali engleski) su nam dali i korisne informacije i opšti pogled na političku situaciju u današnjoj Turskoj.

Sami oblici stena koji karakterišu Kapadokiju su nastali radom vetra, a stene su meke te je otud i bilo lako bušiti ih. Danas su mnogi hosteli uklesani u stenama, a mi smo odseli u jednom takvom.

Posetili smo više podzemnih gradova od kojih je najveći bio Kajmakli (Kaymakli). Međutim, nismo stigli da posetimo Derinkuju (Derinkuyu) koji je najveći i najdublji. Locirali smo se u mestu Gureme koje se nalazi negde na sredini što ga čini najbolje pozicioniranim mestom za dalje razgledanje.

Gde smo sve bili i šta smo radili pogledajte u emisiji, a možete i pratiti naš kanal na JuTjubu.

U podzemne gradove Kapadokije ne idite ako ste klaustofobični.

Ah, da. Aerodrom u Nevšehiru ima jedan gejt i to C3.

 

Uzduž i popreko

Uzduž i popreko

Uzduž i popreko su par koji putuje i snima. Ne rade to redovno i ne rade to dobro, ali im je izuzetno zabavno da to rade.

Pročitaj još
Vlada Republike Srbije je, na svojoj sednici održanoj 11. maja 2017. godine, donela Odluku o…