Na Staroj planini neće biti građene mini hidroelektrane

Toplodolska reka
Toplodolska reka

Zahvaljujući neumornim borcima koji su branili izgradnju mini hidroelekrana na Toplodolskoj reci i velikoj podršci mnogih ekoloških aktivista širom Srbije, kako stvari stoje izgleda da na Staroj planini neće biti građene mini hidroelektrane.

Naime, najavljeno je povlačenje potpisa sa dozvola za gradnju hidroelektrana na Staroj planini, kao i povlačenje dozvole za izgrdnju sličnih objekata na reci Visočici u Pakleštici kod Pirota.

Podsećamo da se Park prirode Stara planina nalazi u istočnoj Srbiji i to na teritoriji opština Pirot, Knjaževac, Zaječar i Dimitrovgrad. Jedan je od najvećih parkova prirode u Srbiji i zahvata površinu od 142 219 hektara i 64 ara. Zanimljvo je da su se nadležni izjasnili da su protiv izgradnje hidroelektrana u zaštićenim područjima, a odnosi se pre svega na Staru planinu koja je pod zaštitom je države kao prirodno dobro od izuzetnog značaja. Štaviše, svrstano u prvu kategoriju. Njime rukovodi JP Stara planina.

Arbinje Stara planina

Arbinje Stara planina, Dojkinačka reka

Područje Stare planine proglašeno je za park prirode 1997. godine zato što je kao područje izuzetno vredno sa stanovišta raznovrsnosti biljnog i životinjskog sveta i njihovih zajednica, kao i geoloških, geomorfoloških i hidroloških karakteristika. Vlada republike Srbije je 3. aprila 2009. godine donela Uredbu o zaštiti Parka prirode „Stara planina” u kojoj se u čl. 2 navodi razlog zaštite:

Park prirode „Stara planina” stavlja se pod zaštitu da bi se, u interesu nauke, obrazovanja i unapređenja kulture i održivog privrednog i demografskog razvoja, očuvali: izuzetna raznovrsnost divljeg biljnog i životinjskog sveta, koju čini 1.200 vrsta i podvrsta viših biljaka, među kojima je 115 enedemičnih vrsta, 40 vrsta koje predstavljaju prirodne retkosti Srbije, 50 vrsta koje se nalaze na spisku ugrožene evropske flore (među kojima su neke koje su svrstane u kategoriju kritično ugroženih, kao što su mužica, prečica, bor krivulj, rosulja i druge), 52 šumske, žbunaste i zeljaste biljne zajednice, 150 vrsta gnezdarica među 200 vrsta ptica koje uglavnom prestavljaju prirodne retkosti Srbije (među kojima su i posebno značajne retke i ugrožene vrste, kao što su riđi mišar, suri orao, stepski soko, sivi soko, veliki tetreb, prdavac, planinski žalar, ušata ševa, žutokljuna galica, mala muharica, drozd kamenjar i druge), 30 vrsta sisara (među kojima je 20 vrsta koje predstavljaju prirodne retkosti ili su ugrožene vrste, kao što su snežna i riđa voluharica, tekunica, ris, medved, slepo kuče, veliki sivi puh, puh lešnikar i druge), 6 vrsta vodozemaca, 12 vrsta gmizavaca (među kojima je i retka vrsta živorodnog guštera), 26 vrsta riba, veliki broj mahovina, lišajeva, gljiva i insekata, čiji broj nije konačno utvrđen, autohtone rase i sorte domaćih životinja i biljnih kultura; mesta koja izražavaju izuzetnu geološku raznovrsnost područja, kao što su određeni oblici reljefa, posebne pojave površinskih i podzemnih voda i formacije stena koje su strukturno, paleontološki, stratigrafski i mineraloški značajne; lepota i raznolikost predela; kulturne vrednosti koje su predstavljene srednjovekovnim manastirima i drugim nepokretnim kulturnim dobrima, objektima narodnog graditeljstva, tradicionalnim alatima, predmetima, zanimanjima i običajima lokalnog stanovništva.

Istom uredbom zabranjena je izgradnja privrednih objekata, a koja je u skladu sa Zakonom o zaštiti prirode koji u čl. 34 navodi:

Park prirode je područje dobro očuvanih prirodnih vrednosti sa pretežno očuvanim prirodnim ekosistemima i živopisnim pejsažima, namenjeno očuvanju ukupne geološke, biološke i predeone raznovrsnosti, kao i zadovoljenju naučnih, obrazovnih, duhovnih, estetskih, kulturnih, turističkih, zdravstvenorekreativnih potreba i ostalih delatnosti usklađenih sa tradicionalnim načinom života i načelima održivog razvoja.

U parku prirode nisu dozvoljene privredne i druge delatnosti i radnje kojima se ugrožavaju njegova bitna obeležja i vrednosti.

Mere zaštite, način obavljanja privrednih delatnosti i korišćenje prirodnih vrednosti u parku prirode, bliže se utvrđuju aktom o proglašenju zaštićenog područja.

Međutim i pored navedenih propisa Grad Pirot je prostornim planom iz 2011. godine predvideo izgradnju čak 58 mini hidroelektrana, što je ravno ekološkoj katastrofi svetskih razmera. Meštani iz 15 mesnih zajednica Stare planine ujedinili su se u cilju zaštite staroplaninskih reka. Jedan od aktivista Aleksandar Jovanović Ćuta izjavio je da bi reci, klisuri i svem živom svetu bio bi ostavljen takozvani biološki minimum vode, što u praksi često biva manje i od 10 odsto protoka. Naveo je da bi to izvesno i potpuno degradiralo čitav ekosistem i dovelo do nanošenja rečnog taloga (mulja, peska) i oplićavanja virova u kojima žive potočne pastrmke, jedinstvene u svetu. Ćuta je zaključio da su početkom 2018. godine pojavile su se naznake da će se od ove sulude ideje odustati.

Navodno se, za sada, odustalo od ove ideje. Međutim, pitanje je koliko se nadležnima može verovati s obzirom da privatni investitori imaju veliki interes za gradnju mini hidroelektrana, a na štetu svih građana Srbije. Razlog je što 12 godina od puštanja elektrane u rad imaju garanciju države da će od njih struju kupovati po višim cenama. To drugim rečima znači da će bi svi građani Republike Srbije kroz svoje račune za struju plaćali uništavanje sopstvenog okruženja i to zarad privatnog investitora.

U toku je rad na donošenju Zakona o klimatskim promenama, a šta će on u praksi doneti ostaje nam da vidimo.

Pročitaj još
Ima nešto zajedničko kod svih koji su zauvek izgubili zemlju ili mesto u kome su…