Društvo putnika Srbije / Serbian Travel Society
/ Putopisi / Nebitno iz Atine

Nebitno iz Atine

Giros
admin na 12/12/2014 - 12:30 u Putopisi
Share Button

Danas ću, za promenu, da kažem koju o hrani.

Ako ste u centru Atine i jede vam se dobar giros, nije posebno teško utoliti glad. Međutim, ako želite da sednete na mesto koje nije turističko, i gde enterijer uglavnom čine debeli Grci koji uz porciju svinjetine odmaraju od posla, žene ili života generalno, otkriću vam gde je i to moguće.

Kažem, otkriću vam. Ne zato što je stvar mistična poput većine novinskih naslova danas, nego zbog toga što ne znam kako se ta kafana zove, pa ću morati da vam objasnim kako da do nje dođete. A to što ne znam ime kafane je igra sudbine, koja nema toliko veze sa hranom, koliko recimo sa pićem.

Ja uz hranu volim da pijem vino, to ne isključuje pijenje vina i bez hrane, ali uz hranu je naravno lepše. Ako budemo nabrajali stvari koje su uz hranu lepše, otići ćemo predaleko. Dakle, sem vina uz hranu, volim nekad da popijem i nešto žestoko kao aperitiv. Mogu i kafu posle hrane, čak i kiselu vodu, ali pivo nikako. Krigla piva ne mene deluje kao vekna hleba, budem sit od samog pogleda na nju, zato pivo pijem ili kad sam gladan ili daleko od obroka.

Zbog svega toga, moje interesovanje za grčka piva nikad nije bilo posebno veliko, pa im ne znam ni imena. Ako bih nekad i poručio pivo, tražio sam lokalno svetlo.

Sad će oni koji rado piju pivo da kažu, pa mora da si čuo za “Hellas Fix”, reklame su svuda! Jeste, samo što nisam obraćao pažnju. E tako i ova kafana ima veliku tendu na kojoj je logo ovog piva, i velikim teget slovima je ispisano – “Hellas Fix”. Za mene, sasvim logično da se tako zove kafana. Pomislio sam, baš dobro ime za kafanu. Sedne čovek da pojede nešto autentično grčko, okrepi se, automatski postane bolji čovek – “popravio” se! Hellas fix!

Kažem ja tako mojim kolegama u Atini da sam jeo odličan giros, i da planiram da se vratim, zapravo da planiram često da jedem tamo. Logično, pitaju gde je to, kako se zove mesto. Ja reko, zove se “Hellas fix”. Prvo su me bledo gledali, onda sam objasnio da postoji i velika tenda sa imenom kafane i da se sigurno tako zove. Narednih nedelju dana tema broj jedan bio je moj ručak, da li sam pojeo flašu ili limenku, da li od kuće nosim nešto da zamezim, da li je u pljoski ili mi treba vadičep.

Taman se to malo smirilo, kad sam opet otišao u ovu kafanu na ručak. Probao sam suvlaki, i jednako je dobar kao i giros. Baš stvarno dobar. Osim debelog Grka koji je očigledno gazda, sa njim u društvu sedela su još dvojica debelih Grka, koji su mu verovatno nekakva braća. Prvo sam pomislio da ne dišu, a onda su mi klimnuli glavom u znak pozdrava, tako da mi je laknulo. Ovaj put sam bio rešen da saznam ime kafane. Dobro sam osmotrio izlog i ulazna vrata, nije pisalo ništa. Pogledao sam stolnjake, iznad šanka, nigde nikakav znak. Ozario sam se kada sam do ulaznih vrata video neonsku reklamu i nije mi bilo jasno kako je ranije nisam primetio. Na čisto beloj pozadini, velikim, lepim, stilizovanim plavim slovima pisalo je – “Politeia” (Πολιτεία).

Sutra, ponosno sam saopštio kolegama da sam opet bio u svojoj omiljenoj kafani i jeo fenomenalan suvlaki. Nema greške, lako ćete je pronaći, zove se “Politeia”!

– Kako?!
– Politeia!

Jedna koleginica je pala pod sto, a druga se zagrcnula kombinacijom suza, slina i vazduha. Ja, naravno, nisam obraćao pažnju da li se neonska reklama odnosi na ulaz pored. Ispostaviće se da je “Πολιτεία” najveći lanac knjižara u Grčkoj, i zaista sutradan kad sam prošao tuda u izlogu je stajalo sve, od mitologije do 50 nijansi koječega.

Ne treba isticati, narednih dana kolege su me uglavnom nudile da nešto pročitam, pitale da li sam glocnuo malo Lorke, da mi nije za zub zapao Orvel, za jedne sam bio Konstantin Ljevin za druge Holden Kolfild. Kad me vide da čitam novine, kažu, ajde nećemo da te prekidamo dok ručaš javi se kasnije. Druge kad nude čokoladom, meni pročitaju dva pasusa dnevne hronike, da se zasladim.

Postao sam centralna figura i omiljen u društvu, poznat kao onaj koji posle dobre knjige, voli da popije čašu dobrog piva.

Treća sreća, nisam se dao prevariti. Sledeći put u svojoj omiljenoj, i dalje neimenovanoj kafani, rešio sam da tražim jelovnik. Na jelovniku mora da piše ime!

Konobar, neki od sinova debelog gazde, dobro se preznojio kad je shvatio šta mu tražim. Mučenik je narednih petnaest minuta pisao nešto na listu od sveske, pa brisao, prepravljao… na kraju mi je doneo gomilu grčkih slova, proizvoljno raspoređenih po papiru, sa jednako proizvoljnim cenama. Ko zna ko je i kad je poslednji put pitao za jelovnik.

Verovatno je mislio da sam inspekcija, pa je ocu i braći pokazivao prstom na mene. Ovi su se mrštili, coktali, vrteli glavom, žvakali čačkalice nervozno brzo… Srećom, prošlo je bez incidenta, ali sam naučio svoju lekciju.

To mesto nema ime, i tako treba i da ostane.

Inače, za ovu kafanu mi je prvi put rekao prijatelj iz Beograda, ni on nije znao kako se zove. Objasnio mi je da se nalazi pet minuta peške pravo od “Starbaksa”. Pošto tada nisam poznavao Atinu, pustio sam “Google” da me vodi. Nakon dve poništene karte za metro, hodanja, lutanja i saznanja da sam se obreo negde između Volosa i Soluna, shvatio sam da sam gladan, umoran i da mi se spava, pa sam pojeo pitu sa spanaćem i vratio se nazad.

Ispostavilo se da gugl ne zna gde je Starbaks, a da ja ne znam da slušam savete prijatelja, doduše na kraju nismo uspeli da ustanovimo da li smo mislili na istu kafanu, ali smo se složili oko toga šta znači “pravo”.

Eto, to bi bilo to.

Sad još da vam kažem gde je ta kafana, koja je u međuvremenu promenila tendu, pa se više ne zove “Hellas Fix” nego “Alfa”.

Nalazi se na ćošku ulica “Akadimias” i “Asklipiou”, tačno na pola puta između “Sintagme” i “Omonije”.

 

Kafana u Atini gde se jede dobar giros

Kafana u Atini gde se jede dobar giros

Uroš Janić

Komentari

Komentari

Share Button

Posaljite Nam Poruku Ovde

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *